СловоРул
Морфологический разбор слова «
скандина́вку
»
скандина́вку
имя существительное
Произношение
скандина́вку
Начальная форма
скандина́вка
Тип
нарицательное
Одушевленность
одушевлённое
Склонение
1-e склонение
Род
женский
Число
единственное
Падеж
винительный
Склонение существительного «
скандина́вку
»
падеж
ед. ч.
мн. ч.
Им.
скандина́вка
скандина́вки
Рд.
скандина́вки
скандина́вок
Дт.
скандина́вке
скандина́вкам
Вн.
скандина́вку
скандина́вок
Тв.
скандина́вкой
скандина́вкою
скандина́вками
Пр.
скандина́вке
скандина́вках
Морфемный разбор (по составу) существительного «
скандина́вку
»
скандинавк
у
скандинав
— корень
,
к
— суффикс
,
у
— окончание
.