| Произношение | порпеци́тов |
| Начальная форма | порпеци́т |
| Тип | нарицательное |
| Одушевленность | неодушевлённое |
| Склонение | 2-e склонение |
| Род | мужской |
| Число | множественное |
| Падеж | родительный |
| падеж | ед. ч. | мн. ч. |
|---|---|---|
| Им. | порпеци́т | порпеци́ты |
| Рд. | порпеци́та | порпеци́тов |
| Дт. | порпеци́ту | порпеци́там |
| Вн. | порпеци́т | порпеци́ты |
| Тв. | порпеци́том | порпеци́тами |
| Пр. | порпеци́те | порпеци́тах |
порпец — корень,
ит — суффикс,
ов — окончание.