| Произношение | поллуци́ту |
| Начальная форма | поллуци́т |
| Тип | нарицательное |
| Одушевленность | неодушевлённое |
| Склонение | 2-e склонение |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Падеж | дательный |
| падеж | ед. ч. | мн. ч. |
|---|---|---|
| Им. | поллуци́т | поллуци́ты |
| Рд. | поллуци́та | поллуци́тов |
| Дт. | поллуци́ту | поллуци́там |
| Вн. | поллуци́т | поллуци́ты |
| Тв. | поллуци́том | поллуци́тами |
| Пр. | поллуци́те | поллуци́тах |
поллуц — корень,
ит — суффикс,
у — окончание.