СловоРул
Морфологический разбор слова «
кандми́нимуме
»
кандми́нимуме
имя существительное
Произношение
кандми́нимуме
Начальная форма
кандми́нимум
Тип
нарицательное
Одушевленность
неодушевлённое
Склонение
2-e склонение
Род
мужской
Число
единственное
Падеж
предложный
Склонение существительного «
кандми́нимуме
»
падеж
ед. ч.
мн. ч.
Им.
кандми́нимум
кандми́нимумы
Рд.
кандми́нимума
кандми́нимумов
Дт.
кандми́нимуму
кандми́нимумам
Вн.
кандми́нимум
кандми́нимумы
Тв.
кандми́нимумом
кандми́нимумами
Пр.
кандми́нимуме
кандми́нимумах
Морфемный разбор (по составу) существительного «
кандми́нимуме
»
кандминимум
е
кандминим
— корень
,
ум
— корень
,
е
— окончание
.