| Произношение | заусе́нчике |
| Начальная форма | заусе́нчик |
| Тип | нарицательное |
| Одушевленность | неодушевлённое |
| Склонение | 2-e склонение |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Падеж | предложный |
| падеж | ед. ч. | мн. ч. |
|---|---|---|
| Им. | заусе́нчик | заусе́нчики |
| Рд. | заусе́нчика | заусе́нчиков |
| Дт. | заусе́нчику | заусе́нчикам |
| Вн. | заусе́нчик | заусе́нчики |
| Тв. | заусе́нчиком | заусе́нчиками |
| Пр. | заусе́нчике | заусе́нчиках |
заусен — корень,
чик — суффикс,
е — окончание.