| Произношение | дегуманизи́рован |
| Начальная форма | дегуманизи́рованный |
| Форма | краткое |
| Залог | страдательное |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | двувидовой |
| Время | прошедшее |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Возвратность | невозвратное |
дегуман — корень,
из — суффикс,
ир — суффикс,
ова — суффикс,
н — окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | дегуманизи́ровать |
| Прич. страд. прош. | дегуманизи́рованный |
| Прич. кр. страд. прош. | дегуманизи́рован |
| Прич. страд. наст. | дегуманизи́руемый |
| Прич. кр. страд. наст. | дегуманизи́руем |
| Прич. действ. прош. | дегуманизи́ровавший |
| Прич. действ. наст. | дегуманизи́рующий |
| Дееприч. прош. | дегуманизи́ровав |
| Дееприч. наст. | дегуманизи́руя |