| Произношение | дактили́та |
| Начальная форма | дактили́т |
| Тип | нарицательное |
| Одушевленность | неодушевлённое |
| Склонение | 2-e склонение |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Падеж | родительный |
| падеж | ед. ч. | мн. ч. |
|---|---|---|
| Им. | дактили́т | дактили́ты |
| Рд. | дактили́та | дактили́тов |
| Дт. | дактили́ту | дактили́там |
| Вн. | дактили́т | дактили́ты |
| Тв. | дактили́том | дактили́тами |
| Пр. | дактили́те | дактили́тах |
дактил — корень,
ит — суффикс,
а — окончание.