Произношение | логарифми́рующий |
Начальная форма | логарифмирующий |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | двувидовой |
Время | настоящее |
Род | мужской |
Число | единственное |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | логарифмирующий | логарифмирующий |
Одушевленность | неодушевлённое | |
Падеж | именительный | винительный |
логарифм — корень,
ир — суффикс,
у — суффикс,
ющ — суффикс,
ий — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | логарифмировать |
Прич. страд. прош. | логарифмированный |
Прич. кр. страд. прош. | логарифмирован |
Прич. страд. наст. | логарифмируемый |
Прич. кр. страд. наст. | логарифмируем |
Прич. действ. прош. | логарифмировавший |
Прич. действ. наст. | логарифмирующий |
Дееприч. прош. | логарифмировав |
Дееприч. наст. | логарифмируя |