Произношение | логарифми́ровав |
Начальная форма | логарифмировать |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Возвратность | невозвратное |
логарифм — корень,
ир — суффикс,
ова — суффикс,
в — суффикс.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | логарифмировать |
Прич. страд. прош. | логарифмированный |
Прич. кр. страд. прош. | логарифмирован |
Прич. страд. наст. | логарифмируемый |
Прич. кр. страд. наст. | логарифмируем |
Прич. действ. прош. | логарифмировавший |
Прич. действ. наст. | логарифмирующий |
Дееприч. прош. | логарифмировав |
Дееприч. наст. | логарифмируя |