| Произношение | и́нфимуме |
| Начальная форма | и́нфимум |
| Тип | нарицательное |
| Одушевленность | неодушевлённое |
| Склонение | 2-e склонение |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Падеж | предложный |
| падеж | ед. ч. | мн. ч. |
|---|---|---|
| Им. | и́нфимум | и́нфимумы |
| Рд. | и́нфимума | и́нфимумов |
| Дт. | и́нфимуму | и́нфимумам |
| Вн. | и́нфимум | и́нфимумы |
| Тв. | и́нфимумом | и́нфимумами |
| Пр. | и́нфимуме | и́нфимумах |
инфимум — корень,
е — окончание.