Произношение | отума́нившими |
Начальная форма | отуманивший |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Число | множественное |
Падеж | творительный |
Возвратность | невозвратное |
о — приставка,
туман — корень,
и — суффикс,
вш — суффикс,
ими — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | отуманить |
Прич. страд. прош. | отуманенный |
Прич. кр. страд. прош. | отуманен |
Прич. действ. прош. | отуманивший |
Дееприч. прош. | отуманяотуманивотуманивши |