Произношение | ссыку́нчику |
Начальная форма | ссыкунчик |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | дательный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | ссыкунчик | ссыкунчики |
Рд. | ссыкунчика | ссыкунчиков |
Дт. | ссыкунчику | ссыкунчикам |
Вн. | ссыкунчика | ссыкунчиков |
Тв. | ссыкунчиком | ссыкунчиками |
Пр. | ссыкунчике | ссыкунчиках |
с — приставка,
сык — корень,
ун — суффикс,
чик — суффикс,
у — окончание.