Произношение | ихтиофа́уну |
Начальная форма | ихтиофауна |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | неодушевлённое |
Склонение | 1-e склонение |
Род | женский |
Число | единственное |
Падеж | винительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | ихтиофауна | ихтиофауны |
Рд. | ихтиофауны | ихтиофаун |
Дт. | ихтиофауне | ихтиофаунам |
Вн. | ихтиофауну | ихтиофауны |
Тв. | ихтиофаунойихтиофауною | ихтиофаунами |
Пр. | ихтиофауне | ихтиофаунах |
ихти — корень,
о — соединительная гласная,
фаун — корень,
у — окончание.