Произношение | сурьмя́щими |
Начальная форма | сурьмящий |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | переходное |
Вид | несовершенный |
Время | настоящее |
Число | множественное |
Падеж | творительный |
Возвратность | невозвратное |
падеж | ед. ч. | мн. ч. | |||
---|---|---|---|---|---|
муж. р. | жен. р. | ср. р. | |||
Им. | сурьмящий | сурьмящая | сурьмящее | сурьмящие | |
Рд. | сурьмящего | сурьмящей | сурьмящего | сурьмящих | |
Дт. | сурьмящему | сурьмящей | сурьмящему | сурьмящим | |
Вн. | одуш. | сурьмящего | сурьмящую | сурьмящее | сурьмящих |
неод. | сурьмящий | сурьмящие | |||
Тв. | сурьмящим | сурьмящейсурьмящею | сурьмящим | сурьмящими | |
Пр. | сурьмящем | сурьмящей | сурьмящем | сурьмящих |
сурьм — корень,
ящ — суффикс,
ими — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | сурьмить |
Прич. страд. прош. | сурьмленный |
Прич. кр. страд. прош. | сурьмлен |
Прич. страд. наст. | сурьмимый |
Прич. кр. страд. наст. | сурьмим |
Прич. действ. прош. | сурьмивший |
Прич. действ. наст. | сурьмящий |
Дееприч. наст. | сурьмя |