| Произношение | сурмя́ |
| Начальная форма | сурми́ть |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | несовершенный |
| Время | настоящее |
| Возвратность | невозвратное |
сурм — корень,
я — суффикс.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | сурми́ть |
| Прич. страд. прош. | сурмле́нный |
| Прич. кр. страд. прош. | сурмле́н |
| Прич. страд. наст. | сурми́мый |
| Прич. кр. страд. наст. | сурми́м |
| Прич. действ. прош. | сурми́вший |
| Прич. действ. наст. | сурмя́щий |
| Дееприч. наст. | сурмя́ |