| Произношение | приокули́рующий |
| Начальная форма | приокули́рующий |
| Форма | полное |
| Залог | действительное |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | двувидовой |
| Время | настоящее |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Возвратность | невозвратное |
| Варианты | приокули́рующий | приокули́рующий |
| Одушевленность | неодушевлённое | |
| Падеж | именительный | винительный |
при — приставка,
окул — корень,
ир — суффикс,
у — суффикс,
ющ — суффикс,
ий — окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | приокули́ровать |
| Прич. страд. прош. | приокули́рованный |
| Прич. кр. страд. прош. | приокули́рован |
| Прич. страд. наст. | приокули́руемый |
| Прич. кр. страд. наст. | приокули́руем |
| Прич. действ. прош. | приокули́ровавший |
| Прич. действ. наст. | приокули́рующий |
| Дееприч. прош. | приокули́ровав |
| Дееприч. наст. | приокули́руя |