| Произношение | принуждё́н |
| Начальная форма | принужде́нный |
| Форма | краткое |
| Залог | страдательное |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | совершенный |
| Время | прошедшее |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Возвратность | невозвратное |
при — приставка,
нужд — корень,
ен — суффикс,
ø — нулевое окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | прину́дить |
| Прич. страд. прош. | принужде́нный |
| Прич. кр. страд. прош. | принужде́н |
| Прич. действ. прош. | прину́дивший |
| Дееприч. прош. | прину́дяприну́дивприну́дивши |
| Произношение | принуждё́н |
| Начальная форма | принужде́нный |
| Форма | краткое |
| Изменяемая/неизменяемая форма | изменяемое |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
при — приставка,
нужд — корень,
ен — суффикс,
ø — нулевое окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Прил. | принужде́нный |
| Прил. кр. | принужде́н |
| Прил. сравн. ст. | принужде́ннеепопринужде́ннеепринужде́ннейпопринужде́нней |