| Произношение | покарау́лившем |
| Начальная форма | покарау́ливший |
| Форма | полное |
| Залог | действительное |
| Транзитивность | лабильное |
| Вид | совершенный |
| Время | прошедшее |
| Число | единственное |
| Падеж | предложный |
| Возвратность | невозвратное |
| Варианты | покарау́лившем | покарау́лившем |
| Род | мужской | средний |
по — приставка,
караул — корень,
и — суффикс,
вш — суффикс,
ем — окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | покарау́лить |
| Прич. действ. прош. | покарау́ливший |
| Дееприч. прош. | покарау́ляпокарау́ливпокарау́ливши |