| Произношение | перемани́вшему |
| Начальная форма | перемани́вший |
| Форма | полное |
| Залог | действительное |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | совершенный |
| Время | прошедшее |
| Число | единственное |
| Падеж | дательный |
| Возвратность | невозвратное |
| Варианты | перемани́вшему | перемани́вшему |
| Род | мужской | средний |
пере — приставка,
ман — корень,
и — суффикс,
вш — суффикс,
ему — окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | перемани́ть |
| Прич. страд. прош. | перема́ненный |
| Прич. кр. страд. прош. | перема́нен |
| Прич. действ. прош. | перемани́вший |
| Дееприч. прош. | переманя́перемани́вперемани́вши |