| Произношение | отума́ненному |
| Начальная форма | отума́ненный |
| Форма | полное |
| Залог | страдательное |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | совершенный |
| Время | прошедшее |
| Число | единственное |
| Падеж | дательный |
| Возвратность | невозвратное |
| Варианты | отума́ненному | отума́ненному |
| Род | мужской | средний |
о — приставка,
туман — корень,
енн — суффикс,
ому — окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | отума́нить |
| Прич. страд. прош. | отума́ненный |
| Прич. кр. страд. прош. | отума́нен |
| Прич. действ. прош. | отума́нивший |
| Дееприч. прош. | отума́няотума́нивотума́нивши |