| Произношение | изнурё́н |
| Начальная форма | изнуре́нный |
| Форма | краткое |
| Залог | страдательное |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | совершенный |
| Время | прошедшее |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Возвратность | невозвратное |
изнур — корень,
ен — суффикс,
ø — нулевое окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | изнури́ть |
| Прич. страд. прош. | изнуре́нный |
| Прич. кр. страд. прош. | изнуре́н |
| Прич. действ. прош. | изнури́вший |
| Дееприч. прош. | изнуря́изнури́визнури́вши |
| Произношение | изнурё́н |
| Начальная форма | изнуре́нный |
| Форма | краткое |
| Изменяемая/неизменяемая форма | изменяемое |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
изнур — корень,
ен — суффикс,
ø — нулевое окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Прил. | изнуре́нный |
| Прил. кр. | изнуре́н |