| Произношение | уманё́нном |
| Начальная форма | умане́нный |
| Форма | полное |
| Залог | страдательное |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | совершенный |
| Время | прошедшее |
| Число | единственное |
| Падеж | предложный |
| Возвратность | невозвратное |
| Варианты | умане́нном | умане́нном |
| Род | мужской | средний |
у — приставка,
ман — корень,
енн — суффикс,
ом — окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | умани́ть |
| Прич. страд. прош. | умане́нный |
| Прич. кр. страд. прош. | умане́н |
| Прич. действ. прош. | умани́вший |
| Дееприч. прош. | уманя́умани́вумани́вши |