Произношение | укорени́в |
Начальная форма | укоренить |
Транзитивность | переходное |
Вид | совершенный |
Время | прошедшее |
Возвратность | невозвратное |
у — приставка,
корен — корень,
и — суффикс,
в — суффикс.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | укоренить |
Прич. страд. прош. | укорененный |
Прич. кр. страд. прош. | укоренен |
Прич. действ. прош. | укоренивший |
Дееприч. прош. | укореняукоренивукоренивши |