| Произношение | укарау́лив |
| Начальная форма | укарау́лить |
| Транзитивность | переходное |
| Вид | совершенный |
| Время | прошедшее |
| Возвратность | невозвратное |
у — приставка,
караул — корень,
и — суффикс,
в — суффикс.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Глагол | укарау́лить |
| Прич. страд. прош. | укарау́ленный |
| Прич. кр. страд. прош. | укарау́лен |
| Прич. действ. прош. | укарау́ливший |
| Дееприч. прош. | укарау́ляукарау́ливукарау́ливши |