| Произношение | пантэи́ст |
| Начальная форма | пантеи́ст |
| Тип | нарицательное |
| Одушевленность | одушевлённое |
| Склонение | 2-e склонение |
| Род | мужской |
| Число | единственное |
| Падеж | именительный |
| падеж | ед. ч. | мн. ч. |
|---|---|---|
| Им. | пантеи́ст | пантеи́сты |
| Рд. | пантеи́ста | пантеи́стов |
| Дт. | пантеи́сту | пантеи́стам |
| Вн. | пантеи́ста | пантеи́стов |
| Тв. | пантеи́стом | пантеи́стами |
| Пр. | пантеи́сте | пантеи́стах |
панте — корень,
ист — суффикс,
ø — нулевое окончание.