Произношение | ору́дующий |
Начальная форма | орудующий |
Форма | полное |
Залог | действительное |
Транзитивность | непереходное |
Вид | несовершенный |
Время | настоящее |
Род | мужской |
Число | единственное |
Возвратность | невозвратное |
Варианты | орудующий | орудующий |
Одушевленность | неодушевлённое | |
Падеж | именительный | винительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. | |||
---|---|---|---|---|---|
муж. р. | жен. р. | ср. р. | |||
Им. | орудующий | орудующая | орудующее | орудующие | |
Рд. | орудующего | орудующей | орудующего | орудующих | |
Дт. | орудующему | орудующей | орудующему | орудующим | |
Вн. | одуш. | орудующего | орудующую | орудующее | орудующих |
неод. | орудующий | орудующие | |||
Тв. | орудующим | орудующейорудующею | орудующим | орудующими | |
Пр. | орудующем | орудующей | орудующем | орудующих |
оруду — корень,
ющ — суффикс,
ий — окончание.
часть речи | слово |
---|---|
Глагол | орудовать |
Прич. действ. прош. | орудовавший |
Прич. действ. наст. | орудующий |
Дееприч. наст. | орудуя |