| Произношение | доку́чней |
| Начальная форма | доку́чный |
| Форма | полное |
| Изменяемая/неизменяемая форма | изменяемое |
| Степень сравнения | сравнительная |
| падеж | форма |
|---|---|
| Не скл. | доку́чней |
докуч — корень,
н — суффикс,
ей — окончание.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Прил. | доку́чный |
| Прил. кр. | доку́чен |
| Прил. сравн. ст. | доку́чнееподоку́чнеедоку́чнейподоку́чней |
| Прил. прев. ст. | доку́чнейший |
| Произношение | доку́чней |
| Начальная форма | доку́чно |
| Классификация по значению | определительное |
| Разряд | качественное |
| Степень сравнения | сравнительная |
до — приставка,
куч — корень,
н — суффикс,
ей — суффикс.
| часть речи | слово |
|---|---|
| Наречие | доку́чно |
| Наречие сравн. ст. | доку́чнееподоку́чнеедоку́чнейподоку́чней |