Произношение | гумани́ст |
Начальная форма | гуманист |
Тип | нарицательное |
Одушевленность | одушевлённое |
Склонение | 2-e склонение |
Род | мужской |
Число | единственное |
Падеж | именительный |
падеж | ед. ч. | мн. ч. |
---|---|---|
Им. | гуманист | гуманисты |
Рд. | гуманиста | гуманистов |
Дт. | гуманисту | гуманистам |
Вн. | гуманиста | гуманистов |
Тв. | гуманистом | гуманистами |
Пр. | гуманисте | гуманистах |
гуман — корень,
ист — суффикс,
ø — нулевое окончание.